U eri sve veće ekološke svesti i hitne potrebe za suočavanjem sa globalnim zagrevanjem, razumevanje nijansi emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) od suštinskog je značaja za kompanije koje teže postizanju neto nule i neutralnosti u emisijama ugljenika. Protokol za emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHGP) služi kao vodeći vodič za računovodstvo emisija ugljenika, razdvajajući GHG na tri različita opsega:
Opseg 1
Obuhvata direktne emisije koje potiču iz izvora koje poseduje ili kontroliše izveštajna kompanija. Ovo ne uključuje sagorevanje biomase.
Opseg 2
Odnosi se na indirektne emisije proistekle iz proizvodnje kupljene električne energije, pare, grejanja i hlađenja koje koristi izveštajna kompanija. Ove emisije fizički se dešavaju na postrojenju gde se generiše električna energija, para, grejanje ili hlađenje. Ali kao korisnik energije, strana koja troši energiju i dalje je odgovorna za emisije gasova staklene bašte koje nastaju.
Opseg 3
Obuhvata indirektne emisije koje proizlaze iz aktivnosti koje uključuju resurse van kontrole izveštajne organizacije, ali unutar njenog lanca vrednosti.
Načini za smanjenje emisija opsega 1, 2 i 3
Uobičajeno je da kompanije lakše smanjuju emisije opsega 1 i 2 jer imaju veću kontrolu nad tim izvorima emisija. Međutim, da bi postale neto nula kompanije, kompanije moraju smanjiti emisije u sva tri opsega.
Da bi smanjile emisije opsega 1 (one koje proizvodi kompanijina sopstvena operacija i objekti), kompanije treba poboljšati efikasnost svojih procesa i primeniti mnoga rešenja niskog ili nultog ugljenika koja već postoje. Na primer, prelazak na električna vozila, učinak zgrada pasivnijim i efikasnijim, korišćenje procesa sa nižim udelom ugljenika u proizvodnji aluminijuma, čelika i bakra.
Da bi smanjile emisije opsega 2, kompanije mogu nabavljati električnu energiju iz obnovljivih izvora, sklapati ugovore o kupovini električne energije, instalirati proizvodnju obnovljive energije na licu mesta. Pored toga, kompanije bi trebalo da elektrifikuju operacije koje trenutno zavise od fosilnih goriva.
Ako su rešenja niske-emisije preskupa ili neizvodljiva, kompanije bi trebalo da identifikuju mogućnosti za prelazak na proizvode sa nižim udelom ugljenika i nove tržišne segmente.